Na Eurosonic Noorderslag (ESNS) festivalu, koji već decenijama oblikuje budućnost evropske muzičke scene, posebno se izdvojila Della, mlada kantautorka sa Kipra i dobitnica prestižne Music Moves Europe (MME) nagrade.
Njen nastup u Groningenu potvrdio je zašto se našla u fokusu evropske muzičke industrije – kroz snažan autorski izraz, emotivno vođene pesme i samouvereno scensko prisustvo. Talentovana muzičarka izdvojila je vreme da podeli sa nama sopstvene impresije u vezi sa ovom svirkom.
Kako se osećaš nakon dobijanja MME nagrade?
Della: To je verovatno pitanje koje mi najčešće postavljaju poslednjih nekoliko dana, to je lud osećaj. Nagrada žirija je nešto što sam lično mislila da će biti gotovo nemoguće dobiti, s obzirom na to koliko je moj tim mali i koliko je teško kiparskom umetniku da se „promoviše“. To što sam prva Kipranka koja je dobila ovu nagradu definitivno je učinilo nagradu još posebnijom. Trenutno sam fokusirana na pisanje pesama i viđanje porodice i prijatelja, nešto što nisam radila već neko vreme.
Koliko ti je važna ova nagrada? Šta to predstavlja za tebe?
Della: Ova nagrada je najvažnija stvar koja se dogodila u mojoj karijeri do sada. Tokom cele moje karijere, govorili su mi koliko je važno da napustim svoj rodni grad i da imam bazu negde drugde (London, Pariz, Berlin) i da neću imati šanse ako ostanem na Kipru. Bilo je ispunjavajuće što mogu da “preformulišem” narativ o umetnicima koji dolaze iz manje konvencionalnih delova Evrope. Pored same prestižne/sentimentalne strane osvajanja nagrade i takmičarske strane moje ličnosti koja me trenutno zadovoljava, to je važno i u praktičnom smislu. I finansijski i zbog promocije, to je velika stvar. Bukeri nas već kontaktiraju sa svih strana, a imala sam i nekoliko drugih zanimljivih ponuda.
Da li si posebno uzbuđena to što si prva dobitnica ove nagrade sa Kipra?
Della: Da, definitivno. Mislim da je biti prvi koji je nešto uradio prilično ispunjavajuće, ali je takođe lep osećaj „podeliti“ ovu nagradu sa svakim umetnikom na svetu koji ne dolazi iz velike zemlje. Dobijanje nagrade je jedno u milion i dokaz da svako može da radi šta god želi, a da ne mora da se „prilagođava“ i „preoblikuje“.
Hajde sada da pričamo o svirci. Da li si zadovoljna nastupom?
Della: Iskreno, nastup je bio najbolji deo. Pre svega, to je ono zbog čega sam ovde. Imam veliko poštovanje prema timu Eurosonica – čula sam od prijatelja iz industrije koliko je sve organizovano u ESNS-u, i to je upravo ono što sam video kada sam došla.
Publika na ESNS festivalu zna da bude i radoznala i kritična – kakvu si energiju ti osetila prošle večeri?
Della: Rekla bih da sam definitivno videla radoznalost i puno ljubavi od publike – još uvek nema kritika, ali uvek sam otvorena za to. Bilo je tako lepo videti publiku koja je bila angažovana i prisutna sa namerom. Čak su mi i neki fotografi i tehnička ekipa prišli i podelili svoje iskustvo i bilo je prelepo. Napolju je bio veliki red, što mi je takođe mnogo značilo, ljudi su propuštali drugu sjajnu muziku da bi pokušali da uđu da me vide. To je verovatno bio vrhunski oblik laskanja. Mislim da je bilo teško da bilo šta pođe po zlu na našem koncertu. Tim za zvuk je bio neverovatan, mesto je bilo zadivljujuće, a svo četvoro smo se nekako uvukli u svoju zonu i izgubili se u svetu muzike tokom tih četrdeset minuta. Dolazimo iz prilično „uradi sam“ pozadine, tako da smo svi u bendu imali mnogo iskustva sa lošim zvukom, lošim pratećom opremom itd., tako da se ova scena činila kao poslastica.
Koliko ti je u glavi tokom nastupa bilo to da vas gleda i publika, ali i brojni profesionalci iz muzičke industrije?
Della: Trudim se da ne budem. Ne mislim da bi agent, buker ili mediji trebalo da dobiju drugačiji nastup od obožavaoca. Na kraju krajeva, fanovi su najvažniji članovi publike i nadam se da će do kraja nastupa ta tri profesionalca iz industrije postati fanovi. Ulog je očigledno veći na Eurosonicu, bilo da o tome razmišljate svesno ili ne, vi ste jedan od preko 300 izvođača spakovanih u nekoliko dana i zaista morate da se istaknete. Autentičnost je ključna po mom mišljenju, ljudi to mogu da primete.
Kako se ESNS razlikuje od drugih festivala ili showcase događaja na kojima si nastupala do sada?
Della: Moji prvi nastupi van moje zemlje bili su pre samo nekoliko meseci. Uprkos pričama koje sam čula da ljudi imaju zaista loša iskustva na svojim prvim međunarodnim nastupima, imala sam sreće – pretpostavljam, i fantastično sam se provela. I na SHIP festivalu i SoAlive festivalu (našim prvim međunarodnim koncertima) dočekali su nas sa zaista toplo i bili smo zbrinuti i zauvek ću biti zahvalna na tome.
Međutim, Eurosonic je drugačija zver. Ludo je pomisliti na brojke – 40.000 posetilaca, preko 300 izvođača, preko 40 bina – i sve je izgledalo da teče tako glatko. Što se tiče veza sa industrijom, moj imejl gori nakon koncerta, tako da mislim da bi ESNS definitivno trebalo da bude na vrhu liste za sve umetnike koji planiraju da sviraju na showcase događajima.
Ako bi morala da opišeš svoj nastup na ESNS-u u jednoj rečenici – kako bi ona glasila?
Della: Četrdesetominutna veza sa publikom.
ESNS je često odskočna daska – gde biste voleli da vas ovaj nastup “odvede” dalje?
Della: Volim da snimam i produciram, ali mislim da se najbolje osećam na samim koncertima. Zato se nadam da ću nastupati na još mnogo pozornica.
Na kom festivalu bi najviše želela da nastupaš i zašto?
Della: Ima ih toliko, ali u narednih nekoliko godina, verovatno Sziget. Zaista sam uživala na festivalu kada sam bila kao posetilac i u samoj Budimpešti i verujem u ono što predstavljaju!
